ПРОТОЈЕРЕЈ
НИКОЛАЈ ГУРИЈАНОВ

АРХИМАНДРИТ
СОФРОНИЈЕ (САХАРОВ)

ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ
СИЛУАН АТОНСКИ

Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

 (Приче Соломунове, 18:19)

 

Наш манастир је место где долазимо да живимо у складу са Божијим заповестима и испуњавамо Вољу Божију.

Манастир је одраз Божије љубави, и свако би овде требало да се уздигне ван својих ограничења и слабости да ди постигао јединство које је Исус Христос проповедао у Гетсиманији.

Манастир је породица уједињена око Бога. Чланови ове породице су другачији и долазе из различитих средина. У манастиру свако научи да воли друге и моли се за друге. Кроз овај труд они постепено развијају савршену љубави и бригу пуну молитве за свако живо биће и човечанство.

Манастир је такође војска, баш као што војници морају бити увек спремни, тако и житељи манастира морају увек бити спремни безусловну послушност Божијој заповести и на дневну бору против греха, ослањајући се на Божију заштиту и милост.

+ + +

Предисторија настанка женског манастира Свете Јелисавете у Минску потиче из 1994. године. Две парохијанке цркве Светог Петра и Павла, од којих је једна радила у Другој Градској Болници и друга у Републичкој Психијатријској Болници обратиле су се свештенику Андреј Лемешоноку замоливши га да дође и да причести тешко болесне пацијенте.

Од тада су отац Андреј и његова духовна деца почели редовно да обилазе обе болнице. Они су својим штићенима говорили о Христу и Православљу, трудили су се да подрже страдалнике и да их утеше, јер је друштво многе од њих оставило да се сами суочавају с болешћу.

У априлу 1996. године у Републичкој клиничкој психијатријској болници служен је први молебан. А 27. септембра исте године на празник Воздижење Крста Господњег овде је служена прва Света Литургија. од тада су службе почеле да се одржавају сваке недеље. Круг парохијанки које су обилазиле болнице у слободно време, после наставе и рада, постепено се ширио. И ускоро се у Минску појавио Сестринство у част преподобномученице Јелисавете.

Дана 7. децембра 1996. године Митрополит мински и слуцки Филарет, патријаршки егзарх Белорусије благословио је сестре да иду путем служења Богу и ближњима. Обраћајући се сестрама милосрђа он је рекао: «Захваљујем вам се и благосиљам вас, жене-мироносице наших дана, због тога што миром лечите телесне чиреве и душевне ране, олакшавајући људску патњу и ублажавајући сурову природу данашњице.»

Извесно време после оснивања Сестринства родила се идеја о подизању храма на територији Репукличке психијатријске болнице у насељу Новинки. Средстава за то није било, а покушај проналажења спонзора је био безуспешан. Појавиле су се и друге потешкоће: неповерење околине, проблеми с вађењем докумената. Тада је протојереј Андреј Лемешонок (духовник Сестринства и манастира) отишао по савет код старца Николаја Гурјанова који је живео на острву Залит (Псковско језеро). Старац је благословио изградњу храма и прушивши новчаницу од пет рубаља на којој је проказана црква, рекао је: «Остало ће људи додати. »

У току Светле седмице 1997. године сесте су први пут изашле на улице Минска с кутијама да прикупљају средства за изградњу храма. И људи су заиста додали: свака цигла је нечија жртва, нечија бол или радост, молба за молитву.

Дана 23. августа 1998. године обављен је први монашки постриг – једна од сестара је постала монахиња. Ово се десило у околини Минска, у селу Домошани, у женском манастиру Светог Јована Богослова. Али се даном оснивања женског манастира Свете Јелисавете ипак сматра 22. август 1999. године. Тог дана Митрополит мински и слуцки Филарет, патријаршки егзарх целе Белорусије, благословио је регистрацију манастира и замонашио је још три сестре.

Интервију са Игуманијом Ефросинијом (Лаптик).

Данас у женском манастиру Свете Јелисавете живи преко сто двадесет сестара различитог узраста. Све сестре јутро почињу од црквене молитве: у 5:45 се окупљају на полуноћницу, затим се служи Света Литургија. После богослужења сестре иду на послушања у разне радионице. У 12:30 сестре се окупљају на заједничку трпезу. За време трпезе слушају читање житија и дела светих отаца. Затим се све враћају на своја послушања. После вечерњег богослужења сестре појући тропаре у литији обилазе манастирску територију, молећи за Божији покров и благослов. По завршетку литије моле једна другу за опроштај како би протекли дан забршиле с душевним миром.

Све сестре свакодвневно читају акатист светитељу Николају, моле се за јединство и изградњу обитељи. Сваке недеље се у манастиру служи акатист преподобномученици Јелисавети. После акатиста сестре монахиње и сестре милосрђа одлазе на састанак који започиње обраћањем духовника обитељи. Сестре на састанку међусобно деле доживљаје из протекле недеље: говоре о свом искуству и траже одговоре на унутрашња питања.

Протојереј Андреј Лемешонок био је духовни отац од почетка настанка манастира. Наше духовне водиље, како у свакодневном животу манастира и у начину како се односимо према свету, били су манастири Свете Марте и Марије, које је основала велика Књегиња Јелисавета у Москви, као и манастир Светог Јована Крститеља у Есексу у Великој Британији, који је основао архимандрит Софроније (Сахаров).

Подржите нас у својим молитвама, и нека вас благослови Бог!

ДУХОВНИ ОТАЦ МАНАСТИРА СВЕТЕ ЈЕЛИСАВЕТЕПРОТОЈЕРЕЈ АНДРЕЈ ЛЕМЕШОНОК

The closer you get to God, the more painful it is. Every real step towards God tears an individual into pieces. The Lord does not want us to be attached to time, space, or values of any kind; He wants us to be free.

Archpriest Andrew Lemeshonok

Рођендан: 08.04.1956

Имендан: 13. децембар (Апостол Андреј Првозвани)

Датум рукоположења: 07/04/1992; 14/11/1992

ПРОТОЈЕРЕЈ
ДИМИТРИЈЕ БАСАЛИГО

Црква опстаје у ново време где је раскол између прошлости и садашњости превазиђен, где не постоји смрт, време и простор. Црква се састоји од два стања: стања очекивања и испуњења у исто време. Црква се нада поновом доласку Исуса Христа, док је у исто време Царство Бога који се показао са моћи, јер су Бог и човек једно. 

Протојереј Димитрије Басалиго

Рођендан: 03.02.1969

Имендан: 24. фебруар (Св. Димитрије Прилучки)

Датум рукоположења: 02/10/1994; 16/10/1994

ПРОТОЈЕРЕЈ
СЕРГЕЈ КРАПИТСКИ

Ми сви истински желимо да будемо спашени. Из тог разлога смо овде у цркви. У противном, шта бисмо ту радили? Само долажење из навике, слушање појања, осмехивање једни другима и изговарање лепих речи? То је емотивно... заправо, долазимо овде јер желимо да смо спремни за смрт и за личну Голготу. Свако од нас има личну Голготу у једном тренутку. Не треба да нас плаши успињање на ову Голготу јер смо хришћани... 

Протојереј Сергеј Крапитски

Рођендан: 17.04.1964

Имендан: 08. октобар (Преп. Сергије Радоњешки)

Датум рукоположења: 30/12/1995; 28/08/1996

ПРОТОЈЕРЕЈ
ЕВГЕНИЈЕ ПАВЕЛЧУК

Рођендан: 16.02.1966

Имендан: 03. фебруар (Свети Мученик Евгеније)

Датум рукоположења: 17/04/1995; 19/09/2004

ЈЕРЕЈ
АНДРЕЈ МАЛАКХОВСКИ

Црква је једноставан рецепт за све прилике у нашим животима: приони до Господа у молитвама, у причести, у свему што те чини ближем Њему. Тек тада туде и несреће утихну, и проблеми се реше. Све то захтева напор, самоодрицање, одрицање од поноса, јер непријатељ покушава да посеје љутњу, презир и непријатељство у нашим срцима.

Јереј Андреј Малакховски

Рођендан: 07.07.1965

Имендан: 13. децембар (Апостол Андреј Првозвани)

Датум рукоположења: 28/05/1998; 06/06/1998;

ЈЕРЕЈ
АЛЕКСАНДАР ПАШКОВСКИ

Господ никада не тражи изговор да казни или уништи неку особу. Уместо тога, покушава да свакога од нас спаси.

Јереј Александар Пашковски

Рођендан: 23.10.1957

Имендан: 06. децембар (Св. Књез Александар Невски)

Датум рукоположења: 15/03/2000; 23/04/2000

ЈЕРЕЈ
ВАЛЕРИЈЕ ЗАХАРОВ

Највеће постигнуће данас је, можда, да толеришете нечије својствености, такорећи, па да онда Господ може да отклони ове својствености и остави чисто злато које је створио – злато наших душа које је тренутно покривено рђом.

Јереј Валерије Закаров

Рођендан: 14.02.1950

Имендан: 22. марта (Св. Мученик Валерије)

Датум рукоположења: 23/05/2001; 25/11/2001

ЈЕРЕЈ
СЕРГИЈЕ ФАЛЕИ

Шта представља туговање пред Богом за нечије грехе? Представља промену нечијег шивота пратећи Христа.

Јереј Сергије Фалеј

Рођендан: 07.08.1979

Имендан: 08. октобар (Преп. Сергије Радоњешки)

Датум рукоположења: 05/11/2009; 20/06/2010

ЈЕРЕЈ
РОДИОН АЛКХОВИК

Кад год се суочимо са искушењем или тешкоћама, требало би да се сетимо да је Црква увек отворена, и увек можеш доћи и наћи утеху. Можеш се молити, молити Бога за опроштај, и прихватити то зашто смо сви дошли на овај свет: нпр јединство са Христом.

Јереј Родион Алкховик

Рођендан: 29.08.1973

Имендан: 23. новембар (Св. Апостол Родион)

Датум рукоположења: 28/11/2011; 25/02/2012

ЈЕРЕЈ
СЕРГИЈЕ НЕЗХБОРТ

Светлост није недостижна. Светлост је када Бог почне да делује унутар грешника, упркос свим људским слабостима. Тако да то није људско постигниће већ Божија милост.

Јереј Сергије Незхборт

Рођендан: 27.10.1974

Имендан: 18. јул (Преп. Сергие Радоњешки)

Датум рукоположења: 10/02/2002; 16/06/2013

ЈЕРЕЈ
АРТЕМИЈЕ ТОНОЈАН

Свето Писмо садржи неке речи које нам говоре о томе како је лако приближити се Богу, тако да би могао да положи своју руку на нас као да смо деца која имају једноставне и лаке мисли и осећања.

Јереј Артемије Тонојан

Рођендан: 21.09.1968

Имендан: 02. новембар (Св. Великимученик Артемије)

Датум рукоположења: 14/12/2009; 15/03/2015

ЈЕРЕЈ
ГЕОРГИЈЕ ГЛИНСКИ

Ако желимо да будемо са Богом, морамо се опхоидити са људима онако како се Бог опходи са нама. Само ако прихватимо своје ближње и покушамо да им помогнемо, наћи ћемо Бога. Јереј Георгије Глински

Рођендан: 22.02.1980

Имендан: 06. мај (Св. Великимученик Георгије)

Датум рукоположења: 23/01/2011; 07/06/2015

ПРОТОЂАКОН
ОЛЕГ ТАРАСЕВИЋ

Рођендан: 14.11.1973

Имендан: 20. септембар (Св. Књез Олег Бријански)

Датум рукоположења: 22/10/2005

ЂАКОН
БОРИС БАКХВАЛОВ

Рођендан: 19.07.1972

Имендан: 06. август (Св. Принц Борис)

Датум рукоположења: 02/06/2012

Монашки живот

Циљ живота сваке сестре јесте да научи да воли Бога и свог ближњег. Због тога су напустиле свој дом, своју родбину по телу, све материјалне вредности и световна одликовања, све оно по чему су се издвајале у свету и што је хранило њихово самољубље. Живот монахиње је живот по послушању. Послушање је добровољно приношење на жртву свог греховног “ја”, које чини сестра, безкрвна жртва коју сестре приносе на олтар Божији. Послушање се гради на поверењу према сестрама, игуманији и духовнику. Послушника на повиновање не покреће строга дисциплина, бећ унутрашна тежња да у свему испуњава Божију вољу. Одсецајући своју вољу у борби са унутрашњим греховним протестом и чамотињом у овом свету се рађа нови човек – Христова послушница – монахиња”. (из интерног манастирског Устава)

Разговор са ватопедским игуманон, архимандритом Јефремом у Минску (2011 г.) >>

Храмови

3D

ХРАМ У ЧАСТ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ «ДЕРЖАВНАЈА»

Празнује се: 15. марта Храм који парохијани нзивају «празничним» храмом обитељи саграђен је у част иконе Мајке Божије «Державнаја». У свом пројекту архитекта Н.М. Дјадко је користио различите стилове староруског црквеног неимарства, углавном владимиро-суздаљског и псково-новгородског. Снежно бели зидови с танким хоризонталним линијама, архитектонски појас, велика и висока купола са златним звездама у облику круне и свечани украс «кокошник» око куполе формирају његов празнично-свечани изглед. Унутрашњост понавља ентеријер древних византијских храмова. Приликом украшавања коришћени су природни материјали: кречњак, мермер различитих боја, шкриљац, кварцит, травертин, а од дрвене грађе – грабовина и храстовина, од метала месинг и бронза. У раду су коришћене древне технике – фреске, мозаик, инкрустација каменом, емајл и витраж. Овај велелепни храм је стваран осам година: три године је трајала изградња објекта, још пет година су извођени занатски радови. Данас се управо овде обављају све празничне службе и Тајна Венчања. Храм у част иконе Мајке Божије «Державнаја» освештао је Патријарх московски и целе Русије Алексије II за време своје посете Белорусији у 18. октобра 2008. године. *** Иконе са честицама моштију: светих апостолоа Петра и Павла, светог апостола Андреја Првозваног, светог апостола и јеванђелисте Марка, светог апостола Бартоломеја, светог апостола Jакова, светитеља Јована Златоустог, светитеља Григорија Богослова, светитеља Василија Великог, светитеља Димитрија Ростовског, светитеља Теофана Затворника Вишенског, светитеља Николаја, светитеља Амвросија Миланског, светог Претече и Крститеља Господњег Јоване, свете равноапостолне Марије Магдалине, светих мученица Вере, Наде, Љубави и њихове мајке Софије, светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона, свете преподобне Марије Египатске, светог великомученика Димитрија Солунског, свете мученице Наталије, преподобног Симеона Столпника, светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамијана, светитеља Игњатија Богоносца и свештеномученика Климента папе Римског, свете мученице Јустине, светих мученика Минодоре, Митродоре и Нимфодоре, светог благоверног великог кнеза Александра Невског, светог прабедног Теодора Санаксарског (Ушакова), преподобног Алексија човека Божијег, свете великомученице Варваре, светог првомученика и архиђакона Стефана, светог мученика Теодора Тирона, преподобног Антионија Великог, светитеља Мартина Турског, светог Спиридона Тримитунског, праведног Јована Руског, с честницама моштију 6 (шест) апостола. *** Поштована копија иконе Мајке Божије «Свецарица» са Свете Горе Атон, икона светих благоверних кнеза Петра и кнегиње Февроније насликана захваљујући прилозима парохијана.

3D

Храм преподобнемученице Jелисавете

Празнује се: 18. јула Горњи храм у част преподобномученице Јелисавете, небеске покровитељке манастира, освештан је 2. јануара 2005. године. Унутрашњост храма представља целовиту и добро осмишљену композицију. Иконостас са пет редова икона урађен је у руском класичном стилу. Све иконе су насликани иконописци манастира који су се оријентисали на руски и византијски стил XII-XIV века – период процвата црквене уметности. Сваког дана се у горњем и доњем храму обавља потпуни круг богослужења по уставу и непрестано се чита Псалтир. *** Иконе са честицама моштију: преподономученице Јелисавете и Варваре, светог великомученика Георгија Победоносца, свете великомученице Катарине, светитеља Тихона Задонског, светитеља Луке Кримског, преподобних стараца оптинских, преподобног Јова Почајевског, преподобног Саве Сторожевског, преподобног Александре, Марте и Јелене Дивејевске, свештеномученика Владимира Кијевског, светог мученика Јована Војника, свете блажене Матроне Московске, свете мученице Татјане, свете великомученице Марине, преподобног Сергија Радоњешког, светитеља Игњатија Брјанчанинова, преподоноисповедника кнеза Олега Брјанског, светитеља Атанасија Великог и светог Кирила Александријског, светих праведних Јоакима и Ане.

3D

ХРАМ СВЕТИТЕЉА НИКОЛАЈА ЧУДОТВОРЦА

Празнује се: 22. маја, 19. децембра Изградња манастира почела је од храма светитеља Николаја Чудотворца. Темељ је постављен на парцели коју је издвојио главни лекар Репукличке клиничке психијатријске болнице (данас ДУ «Репуклички научно-практични центар за психичко здравље») Т. А. Зорко поред здања болнице. У издрадњи храма су учествовали сви они који су желели да дају свој допринос богоугодном делу. Већ годину дана касније, 10. децембра 1999. године, храм је био освештан. Једна од најпоштованијих светиња храма који је саграђен у складу с традицијом староруског црквеног неимарства по пројекту архитекте Н. М. Дјадко – јесте стара икона светитеља Николаја с честицом његових моштију. Украшена је сребрном ризом која је направљена од прилога парохијана. *** Иконе са честицама моштију: Светитеља Николаја, Светитеља Јована Шангајског и Санфранциског, преподобног Серафима Саровског, преподобног Силуана Атонског, преподобног Макарија Египатског, преподобне Ефросиније Полоцке, блажене Ксеније Петроградске, свете мученице Људмиле кнегиње Чешке, благоверног кнеза Вјачеслава Чешког, светог мученика Гаврила Белостоцког, светог праведног Симеона Верхотурског, икона са честицима Часног Крста Господње и св. праведнога Јосифа Обручника, св. праведонога Никодима, благоразумнога Разбојника, св. првомученика Стефана, св. мученице Фотине Самаријанкине, св. праведне Марте, св. равно-апостолне царице Јелене, св. мученице Валентине, св. првомученице Текле, св. мученице Василисе Антијохиске, св. мученице Агапије Солунске, св. велико-мученице Анастасије Узорешитељнице, св. мученице Ирине Солунске, св. праведне Марије Клеопове, св. Логина Сотника, св. равно-апостоле Марије Магдалине *** Поштоване копије икона Мајке Божије «Казанска», «Владимирска», «Богољубска», «Тројеручица», «Умилење серафимо-дивејевска».

3D

ХРАМ У ЧАСТ ЦАРСКИХ СТРАСТОТРПЦА

Празнује се: 17. јула Дана 13.октобра 2012. године у крипти храма у част иконе Мајке Божије «Державнаја» освештана је црква у част царских страстотрпца. Она подсећа на древне ранохришћанске (катакомбе) храмове. У овој цркви се обавља Тајна Крштења: у средини се налази велики камени баптистеријум (крстионица) за крштавање одраслих њуди и деце, који је украшен каменорезом и мозаиком.

3D

ХРАМ У ЧАСТ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ «НЕИСПИЈНА ЧАША»

Празнује се: 18. маја На манастирском подворију (скиту) у селу Лиса Гора у Минском рејону где живе људи који су одлучили да се ослободе зависности од алкохола и дроге, изграђен је храм у част иконе Мајке Божије «Неиспијна чаша», који је освештан 3. јануара 2010. године. На фрескама храма приказана је историја човековог пада и његовог повратка Богу. Иконе светаца: преподобне Марије Египатске, преподобног Мојсија Мурина, преподобног Варвара, бившег разбојника, и других, који су били грешни људи, али су се посветили захваљујући покајању – што сведочи о Божијем милосрђу и могућности спасења сваког човека. Суботом се у храму служи Света Литургија, сваког дана браћа читају акатист пред иконом Мајке Божије «Неиспијна чаша» и непрекидано читају Псалтир.

ХРАМ У ЧАСТ ВАСКРСЕЊА СВЕТОГ ЛАЗАРА ЧЕТВОРОДНЕВНОГ

Празнује се: Лазарева Субота На минском Северном гробљу 10. маја 2005. године освештан је храм у част Васкрсења светог и праведонг Лазара Четвородневног. Снежно бело црква која је подигнута поред крематоријума представља сведочанство о победи над смрћу и подсећања на то да су у Богу сви живи. Као образац приликом осликавања храма послужиле су фреске константинопољског храма у Хору (данашњи Истамбул), које приказују Други долазак Исуса Христа и Страшни суд који ће за њим уследити. Овде се сваке суботе и недељом после Свете Литургије служи парастос.

ХРАМ У ЧАСТ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА СЕРГИЈА РАДОЊЕЖКОГ

Празнује се: 08. октобра Ова црква се тренутно гради на територији женског подворија (метоха) манастира Св. Јелисавете, близу села Ниалидавићи, у Минском рајону. Сваке седмице се у овој цркви служи Света Литургија.

ХРАМ У ЧАСТ БЛАЖЕНЕ КСЕНИЈЕ ПЕТРОГРАДСКЕ

Празнује се: 06. фебруара Пре 20-15 година леп подухват у изградњи будућег манастира представљало је оснивање у минском психохеуролошком интернату бр. 3 за одрасле домаће цркве у част блажене Ксеније Петроградске. Она је уређена за људе који живе у интернату, који се годинама налазе у ограниченом, изолованом простору, без могућности општења са спољашњим светом. Појава храма на територији манастира за њих представља прозор у свет, само не доњи и ташти, већ вишњи свет, свет љубави Божије. Капела је освештана 6. фебруара 1998. године. Петком се у храму у част блажене Ксеније Петроградске служи се Света Литургија, а претходног дана се штићеници интерната заједно с браћом и сестрама ради молитве окупљају на молебан с акатистом светој блаженој мати Ксенији.

ХРАМ СВЕТИТЕЉА НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ

Празнује се: 22. новембра Ова црква се налази у Дому-Интернату за децу-инвалиде с особеностима у психофизичком развоју. У њој се Боженствена Литургија служи један пут седмичном, као и акатист Св. Нектарију Егинскому.

КАПЕЛА У ЧАСТ СВЕТИХ МУЧЕНИКА ВЕРЕ, НАДЕ, ЉУБАВИ И МАЈKИ ИМ СОФИЈА

Празнује се: 30. септембра Ова капела се налази у згради Васкрсне Школе манастира Св. Јелисавете. У њој се Божанствена Литургија служи два пута седмично.

КАПЕЛА У ЧАСТ ИКОНЕ МАЈКЕ БОЖИЈЕ «МИЛОСТИВА»

Празнује се: 25. новембра У јануару 2010. године у нови психонеуролошки интернат бр. 4 премештено је око 100 људи – свршених ђака дечјег интерната у Новинкама, о којима је Сестринство водио бригу. И сестрама и њиховим штићенима тешко је пао растанак. У јануару 2013. године у интернату је освештана капела у част иконе Мајке Божије «Милостива», што је представљало велику утеху за све. «Деца нас се сечају и веома им је драго што поново имају могућност да учествују у Богослужењу», - каже главна сестра Нина.

ХРАМ СВЕТИТЕЉА ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ И САНФРАНЦИСКОГ

Празнује се: 02. јула Црква још у зградњу на територији Републиског Научно-Практичког Центра за психично здравље. Овај храм је од суштинског значаја за оне који бораве у болници. У њему ће се редовновршити богослужења, тако да ће се пацијенти клинике бити у могућности да се исповедају, причешћују и разговарају са милосрдном сестром. планирамо да оснујемо Центар Сестринства у кругу храма. Он ће поседовати просторији за терапију уметношћу/арт терапију: цртање, вајање и ручни радови. Суседна територија ће бити претворена у предиван врт са фонтанама и пешачким стазама.

Сестринство

КАКО СЕ ПОЈАВИЛО СЕСТРИНСТВО

Сестринство у част преподобно мученице Велике кнегиње Јелисавете појавило се у Минску 1994. године. Све је почело када су парохијани новоотворене саборне цркве Петра и Павла почели помагати око ремонтних послова:чистити грађевинске остатке, слагати преграде.У то време је већ отац Андреј Леменшок био свештеник, служио је у саборној цркви и држао сабрања и беседе са парохијанима. Из ових сабрања и беседа, меже се рећи, израсло је сестринство. 

По узору на своју небеску заштитницу и по благослову оца Андреја сестре су отишле да испуњавају Христове заповести тамо, где су љубав и брига биле посебно потребне, - у болнице и интернате за децу и одрасле. Данас сестринство броји више од 300 сестара милосрђа.

 

ШТА РАДЕ СЕСТРЕ МИЛОСРЂА?

Међу оскрбљенима у сестринству су пацијенти неколико клиничких болница у Минску, укључујући психо-неуролошке интернате за дјецу и одрасле.

Регуларне посете људима, у извесној мери изоловане од друштва, комуникација са њима, духовна и душевна подршка- то су задаци, који стоје пред сестринством. На сусретима сестре говоре људима о Богу, разговарају са пацијентима о њиховим проблемима и потребама, читају духовну литературу, помажу да се спреме за исповест и Причешће.

Поред болница, сестре имају послушања у црквеним продавницама, које су распоређене у различитим деловима Минска. Осим других обавеза у продавницама, оне се труде према својим могућностима да одговарају на питања, која људи постављају, говоре о црквеном животу, теше и надахњују.                                                                                        

Као што кажу многе сестре, њихово послушање- то је, уствари, начин живота. Да би имале унутрашњу снагу да носе љубав и бригу о људима, морају имати неки извор за ту снагу. Због тога сестре милосрђа често приступају Исповести и Причешћу. Обавезно је и присустовати акатисту преподобној мученици Јелисавети сваке недеље.

 

КАКО ДА ПОСТАНЕ СЕСТРА МИЛОСРЂА?

Већ годинама развила се следећа пракса. Прво људи долазе на разговор са духовником манастира,протојерејем Александром Лемошенком. Ако особа осећа жељу и снагу да се придружи делима милосрђа, она поставља духовнику питања у вези тога, то јесте на који начин ту жељу може да оствари. Након добијеног благослова, будућа сестра одлази код старије сестре те исте здравствене установе, коју су јој благословили да посети. Такође може јој се понудити послушање у црквеним продавницама или манастирским радионицама. У почетку сестра ради заједно са искуснијом сестром. Након што прође овај период ( у свакога је различит), сестра добија своју одежду и самостално послушање.

ГЛАВНА СЕСТРА
ЗИНАИДА ЛОБОСОВА

Веома је важно, ако ми свој живот посветимо не само нашим бригама и потребама. да почнемо да га дајемо и другим људима. У томе и јесте истина и снага Божија, која се у немоћи испуњава, благодарећи којој се ми мењамо сами, долазећи у помоћ болесном човеку, човеку, који је изгубио наду, који се изгубио. Кроз нас господ даје реч утехе тим људима. Истовремено и ми сами растемо духовно. То је веома важно за нас, зато што свет навикава човека на егоизам: живи за себе, каква је разлика, како други живе! Зато служење сестара милосрђа, где човек даје своје време, снагу, своје срце на службу ближњима, - то се увек стоструко исплати; Господ даје човеку искуство љубави, искуство милосрђа, које ће му бити неопходно, кадаиз пролазног живота оде у вечни живот.

Протојереј Андреј Лемошонок

 

Метохи (Центри за рехабилитацију) 

Гола планина ( Лисаја Гора)

Године 1998., 30 километара од манастира, Мински регионални извршни комитет доделио је Сестринству земљиште укупне површине 120 хектара  за одржавање помоћне пољопривреде у селу Лисаја Гора.

На овом земљишту налазе се манастирски конаци, где људи налазе склониште у тешкој животној ситуацији, људи који су пострадали од греха (који су изгубили своје домове, који су ослобођени из затвора, који пате од пијанства или наркоманије, инвалиди). Под покровитељством сестара монахиња живи око 200 људи. Манастир им пружа све што је потребно – одећу, храну, предмете за личну хигијену, лекове итд.

Они раде на фармама (узгајају говеда, свиње, овце, козе, кокоши, гуске, препелице), у пољима (узгајају корјенасте биљке, кукуруз, годишње и вишегодишње траве), у башти (брину се за јабуке, крушке, малине, рибизле), у стакленицима, у пчеларству, у одгаивачници (узгајају средњеазијске псе) и још раде у грађевинарству.

Сваке недеље за браћу постоји разговор са свештеником. У среду се служи акатист пред иконом Божије Матере “Неисцрпна Чаша”, а такође у среде - Литургија, суботама- Литургија са бденијем уочи недеље. Недељама je за оне који желе проучавати основе православља отворена је васкрсна школа.

Манастирски конак је територија Божија, где благодат Љубави прожима срца људи, помажући им да иду на Извор Живота и почну да живe на другачији начин.

У Свето-Јелисаветовском манастиру помоћ су често тражиле и жене које су се нашле у тешким животним околностима. Тако да је било потребно и за њих основати посебан женски конак. Нађена је територија где је раније било војно одељење и храм у име преподобног Сергија Радоњешког.

Неколико дана пре регистрације земљишта изгорела је црква, али то није постало препрека за добро дело. С Божијом помоћи храм се постепено обнавља, а житељи конака на фарми у молитвама и раду мењају своје животе на боље.

Беседа монаха Арсенија (Јовановић), сабрат манастира Острога >>

Лысая Гора

Неолидовићи

О манастирском Метоху

У 2011-ој години на подручју села Неолидовићи (1,5 км) у правцу Мјадела, 7 км од села Вишњевка, организовано је женски метох Свето-Јелисаветовског манастира.

Овде живе жене које су у тешкој животној ситуацији: које су овисне од алкохола и наркоманије, које су пуштене из затвора, које су због нечега изгубиле своје домове, своју родбину, посао. Све, које су одлучиле да нешто промјене у своме животу, овде су нашле склониште и примену према својим способностима.

Заједно са манастирским сестрама Варваром и Маријом, у манастирском комплексу данас има око 30 жена. Живе у двоспратној кући по 3-4 особе у соби. Имају 3 оброка дневно у заједничкој трпезарији.

Монахиње које имају послушање у Неолидовићима блиско сарађују са органима старатељства, јер у том комплексу живи неколико мајки са децом. За њих су створени посебни услови становања-двије одвојене куће породичног типа. Одгој и уздржавање детета је озбиљна ствар, па су такве породице под државном контролом. У животу тих жена већ се догодило чудо: захваљујући помоћи и подржци сестара оне су остале заједно са својом децом.

Духовни препород

Било које, наизглед, безначајно преображење и било који, чак најмањи корак напред, ка Светлости дешава се захваљујући Причешћу, исповести и молитви. Молитвом почиње и завршава се сваки радни дан становника комплекса. Како што знате, молитвени рад је један од најтежих. Али овдје не постоји страх од било каквих потешкоћа.

Почевши од октобра 2013. године, сваког уторка у женском комплексу служи се Божествена Литургија - за сада у малој крипти реподобног Сергија Радоњешког.

У току недеље сестре сваки дан читају акатисте разним светитељима: Марији Египатској, икони “Неиспијна чаша”, Матрони Московској, Светом Николају, исцелитељу Пантелејмону, преподобним Кирилу и Марији, родитељима Сергија Радоњешког. Акатист њиховом сину- Преподобном Сергију- чита се свакодневно. Сестре се моле светитељу за помоћ у обнову храма у његову част, чија је изградња почела у пролеће 2014. године на сачуваним темељима након пожара. Прелепи дрвени храм се протеже  у висину, а сестре се моле и чекају, када ће се на крају у Неолидовићима зачути величанствена звоњава звона.

У току дана становници комплекса читају Псалтир. После вечерњег правила, сестре увек моле једна другу за опроштај, обавља се Литија.

Како кажу монахинје које овде живе, најважније је у духовном животу ових жена које страдају- схватити, да оне без храма не могу. Причешће- није магично средство, које када примиш можеш се вратити пређашњем животу. причешће, молитва, рад,  треба да постане основа и норма живота. И тада човек почиње да оживљава.

На срећу, таква преображења се већ дешавају: једна од становница комплекса постала је становница манастира, друга- сестра милосрђа.

Радна терапија

Радне одговорсности су додељене за сваку од њих према сопственим снагама и способностима. Сестре раде у башти, баве се шивењем и рукодељем, воде рачуна о домаћим животињама.

У главном у манастирској заједници у Неолидовићима, жене које ту живе  заузете су кућним пословима: раде у кухињи, у повртларству, стакленицима и беве се чишћењем. Наравно, постоје бројни сезонски радови. На пример, у зиму узгајају печурке у подрумима. Лети припремају лековите траве (коприву, шентјажевку и др.) за биљну радионицу. За празник Уласка Господа у Јерусалим (Цветну недељу-Врбицу) припремају врбове гранчице.

Ту се налазе радионица за шивење и радионица за вез. По правилу, различити ствари се праве према потребама манастира (монашке одежде, прегаче за трпезарију, рупчићи, марамице итд.). Али као добри мајстори, жене су спремне да прихвате било који посао и да га испуне марљиво, квалитетно и прецизно.

И какав је коплекс без домаћих животиња? Сестре са љубављу и негом воде рачуна о козама, зечевима, пилићима. Овде је увек могуће обрадовати себе свежим козијим млеком и сиром.

Жена и рукодеље су нераздвојни концепти. Ево на подручју Неолидовића рукодеље је корисна ствар, која овим житељима помаже поново пронаћи себе, научити се новоме, наћи вољено занимање. Сестре шију кожне ладанке, праве бројанице, које им наручују чак из иностранства.

Жене које раде у комплексу увек су укључене у припремама за разне манастирске празнике. На пример, на Пасху помажу у пекари, боје јаја у трпезарији.

Креативни рад

Невероватан креативни експеримент испао је са сестрама под руководством монахиње Васе (+2017)- Божићна представа. Училе су да певају, вежбале су песмице и кренуле су  по селу Неолидовићи, гдје су их сви дочекали радосно и са добродошлицом.

Како што се обично дешава, једноставна идеја се развила у креативни пројекат у пуној величини. Иако су се у почетку  Божићне песме чуле само у малим селима, сада се територија где се оне певају веома проширила. Сестре одушевљавају становнике околних села и градова са љубазним и еуфоничним песмицама.

Пријем у Центар за рехабилитацију врши се само по благословом протојереја Андреја Лемешонока, духовника Манастира Свете Јелисавете, или монахиња које су задужене за послове Манастира. Можете добити упут за медицински преглед у оближњој болници. Након примања благослова и лекарског прегледа, можете ићи у Центар за рехабилитацију.

Отац Андреј одржава сусрете са паством у Храму у част Иконе Мајке Божије Держабнаја сваког уторка у 19ч. Можете му прићи након састанка и примити његов благослов.

Заједно са сестрама монахињама када дође нова сестра узима себи пробни рок који ће испитати њену спремност на заједницу у манастиру. Обично бива 3 месеца или пола године. Након одређеног времена, сестра која је дошла, заједно са монахињама дужна је да изабере своје место у заједници. Овакав разговор није сувишан извештај о извршеном послу, него духовна анализа- расуђивање о своме животу, о даљем путу. После беседе разговара се о новом року боравка, после кога ће такође бити исти овакав духовни разговор. По резултату неколико оваквих беседа, особа ће имати могућност да добије боравак на неодређено време. захваљујући таквом приступу људи схватају да не трате време само радећи у комплексу, него су део нечег великог и важног.

Човек који је погођен грехом изгледа као оштећена икона. Кроз покајање постепено се појављује његов свети лик. Али да би се то десило, неопходно је уложити огромне напоре.Важно је да сваки човек види у себи слику Божију и дасе бори против греха, за себе, за свој живот, за могућност да буде са Богом! Наравно, у овом тешком делу сопственом снагом, без помоћи Божије и подршке ближњег, немогуће је то постићи. Али ако човек има нада, вера и поверење у Бога, узајамно стремљење ка Љубави- све ће се остварити!

Нелидовичи

Социјална делатности

Патронажна служба

Манастир се врло често обраћају људи у најазличитијим животним ситуацијама. У друштву се повећа број усамљених, тешких болесника, инвалида и старих људи који због различитих разлога остају без родбине, као и они којима је потребна кућна нега. Ради пружања овакве помоћи у јулу 2014. године је основана Патронажна служба у част блажене Валентине Минске на бази Сестринства преподобномученице велике кнегиње Јелисавете.

Круг питања којима се служба бави је врло разноврстан: санитарно-хигијенска нега немоћних штићеника, социјална помоћ у кућним и свакодневним пословима, помоћ у организацији консултација код куће у којима учествују медицински стручњаци (хирурзи, интернисти) и испраћај на последни пут у сладу с православном предањом.

За Божићне и Ускршње празнике у трговачким центрима града се одржавају акције “Милосрђе” на којима се прикупљају поклони и намирнице који се затим свечано уручују потребитима.

Сестре и браћа похађају четворомесечну обуку и поседују одговарајуће сертификате.

Мински Градски Центар за медицинску рехабилитацију деце са психонеуролошким болестима

Деци са психонеуролошким и ортопедским проблемима помаже се о овом центру преко тридесет година. Овај центар посебан је по томе што млади пацијенти имају прилику да евентуално буду интегрисани у друштво. Прилике за то им расту у зависности од тога колико много пажње и подршке им се пружа.

Сестре из наше заједнице посећују Центар још од 2009. да би прижиле подршку не само деци већ и њиховим родбинама. Патња кроз коју пролази дете често постаје капија кроз коју цеја породица прилази Богу. Сестре с децом проводе време, посвећују им се, причају с њима и помажу им да се припреме за Свете Тајне. Постоји посебна просторија у којој нам је дозвољено да се служи Литургија и Молебане. На овај начин пацијенти Центра добијају селокупну физичку, менталну и духовну помоћ.

Психонеуролошки Дом-Интернат број 4

Још један интернат за одрасле особе са сметњама у менталном развоју отворен је у Минску у јануару 2010. године. Испоставило се да су вечина његових пацијената раније били пацијенти интерната за децу са посебним потребама, који је под покровитељством нађег Сестринства. Наше сестре су их пратиле, и дошле и у овај интернат.

Капела у част Иконе Пресвете Богородице Милостиве освећена је у овом интернату 25. новембра 2013. године. Божанствена Литургија се овде служи редовно. Сви становници интерната имају могућност да учествују у богослужењима.

Друга Градска Болница

Милосрдне сестре традиционално служе и помажу у болницама и клиникама. Сестре нашег Сестринства посећују пацијенте у Другој градској Болници. Овде постоји градски кардиолошки центар, заједно са разним специјалистичким јединицама. Људима различитих старости и друштвеног статуса се пружа љекарска помоћ.

Свети Амбросије Оптински знао је рећи: «Некад те болест ухвати не би ли пробудила твоју успавану душу.» Људи који остају у болници, далеко од дневих навика и лице у лице са самим собом, много су спреминији размишљати о својим душама, о Богу, и о смислу живота. Наше сестре много година долазиле су у ову болницу да би тешиле пацијенте и шириле тополоту и љубави из својих срца онима којима су потребне. Захваљујући мисионарском раду сестара, многи су пацијенти по први пут у болници упознати са Светим Тајнама Цркве. Неки од њих постали су посвећени хришћани.

Дом-Интернат за децу-инвалиде с особеностима у психофизичком развоју

Сестре не заборављају децу са особеностима у умном и физичком развоју. Таквој деци која су лишена родитељске топлине и нежности изузетно су потребни љубав, општење и саосећање.

Обавезе сестара у интернату укључују прије свега помагање деци да учествују у црквеним активностима, молитви, разним духовним обредима и генерално разговарају са њима о Богу.

Сестре организују велики број догађаја, божићне и ускршње прославе, излете изван круга интерната и приредбе у којима деца учествују, глуме, итд. Најважније од свега, сестре деци пружају љубав, пажњу и бригу која им је од есенцијалне важности.

Александар Жданович – глумац мински позоришта – своју љубав према Богу је утакао у оснивање дечјег позоришта «Радост», у чијим представама учествује преко 30 омладинаца који пате од различитих болести: ДЦП, Даунов синдром, урођене физичке мане... За 12 година је реженирамо више од десетине бајки које се с радошћу приказују не само у Белорусији, већ и у иностранству. Бављење позоришном уметношћу под руководством профеционалних глумаца благотворно утиче на мале глумце: побољшава се њихово психолошко и емоционално стање, пазвијају се стваралачке способности, уобразилља и сензорска моторика, појављује се вера у своје снаге...

Републички научно-пратички центар за пнеумонологију и фтизијатрију

Сестре милосрђа су преко 10-15 година на послушања у центру којем се налазе болесници који пате од туберкулозе – једне од најраспострањених инфективних болести у свету (у Белорусији сваке године оболи до 5.000 људи). Овде се налазе људи из свих узраста и друштвеног положаја, али већином су безкућници, људи који су искусили много бола, тешкоћа, оскудице и страха. Одвија се борба за душу сваког човека како би и сви поверовали у Божију Љубав, у Његово милосрђе и могућности покајања и промене живота.

На територији овог центра налази се капела посвећена Светом Луки (Војно-Јасеничком). Тешко је говорити о резултативма нашега служења/мисије у овој институцији, која је препљављена патњом и стахом. Надамо се да труд сестара није узалудан: можемо видети душе који се преображавају.

Психонеуролошки Дом-Интернат за одрасле са сметањама у развоју број 3

Трећа установа је дом за ментално оболеле, одрасле и старије људе са сметњама у развоју, где старији и мање неспособни људи (који обично пате од хроничних менталних обољења) могу живети и добити потребну здравствену помоћ. Сестре монахиње долазе овде јер помагање становницима дома да се повежу са Богом и да учествују у црквеном животу за њих представља мисију од велике важности.

За штићенике је у интернату уређена капела у част блашене Ксеније Петроградске где се сваке недеље служи Света Литургија. Оне који могу и желе да буду на Литургији сестре доводе у храм. А физички немоћни пацијенти или они који бораве у затвореним одељењима без права изласка, причешћују се у болничким собама. Сваког четвртка се чита акатист блаженој Ксенији и капела бива пуна штићеника интерната који молитвено, с дечјом искреношћу певају: “Ксенија блажена, помози, рођена…”

Дуги низ година ради стваралачки колектив “Весјолије ребјата”, којим руководи монахиња Софија. Без обизира на сцоје фисичке и психичне болести његови чланови не губе наду, већ траже спасење у стваралаштву. У окбиру добротворних пројеката они одржавају концерте у Белорусији, Русији, Паризу и другим европским градовима. У њиховим наступицима никога не остављају равнодушнх.

Републички научно-практични центар за психично здравље

Републички научно-практични центар (РНПЦ) ха психично здравље у минском насељу Новинки специјалихован је за психијатријске, нарколошке и рехабилитационе помоћи. То је један од највећих европских психијатриских центара који може да прими две хиљаде пацијената. Има 38 одељења, укључујући четири нарколошка и једно дечје. Заједнички рад Сестринства, манастира Свете Јелисавете и медицинског персонала обавља се у оквиру споразума о сарадњи између Белоруске Православне Цркве и Министарства здравства Републике Белорусије. За координацију сарадње у РНПЦ за психичко здравље постављен је специјални лекар-координатор.

Душшевно болесни људи не пате само од своје болести, већ од цамоће. Често се од њих удаљава блиска родбина, а не само познаници и пријатељи. Људи доспевају у ћорсокак очајања и депресије. У том случају може да помогне само благодат Божија. Обилазећи болеснике сестре им помажу да начине прве кораке ка Христу, ка Цркви.

Општење на одељењу почиње речима поздрава и молитве. Сестре штићеницима говоре о Тајнама Исповести и Причешћа, црквеним празницима и свецима, помазују их освештаним уљем, дају им просфоре и свету воду. На свим одељењима РНПЦ за психично здравље редовно се служе молебани за здравље, а у рехабилитационом центру се сваке недеље служи Света Литургија. Пацијенти имају могућност да се исповедају и причешћују.

Сестринство и манастир обезбеђују посао људима који су се лечили од зависности од алкохола и дроге. Бибши пацијенти нарколошких одељења раде на изградњи манастира, у радионицама и у метохијама манастира.

Летопис

2016

Јун – Манастир Свете Јелисавете орджао је први пут у Европи Православни Фестивал “Од срца срцу”.

1. јун  – Протојереј Андреј Лемешонок, духовни отац манастира освештаво је нови Дом Ходочасника.

Април – Куполе цркве у част Светог Јована Шангајског и Сан-Францисканског су освештане и подигнуте у току Треће Недеље Великог Поста (празновање Часног Крста). Овај важни догађај је обележио нову фазу изградње цркве на земљишту Националног Центра за Примењена Истраживања у Новинком.

21. марта – Капела је освештана у стеденском насељу у Минску. Отац Андреј Малакховски, свештеник манастира Св. Јелисавете поста је ректор нове Епархије.

Март – Нови хор назван “Радуј сја” основан је у манастиру Свете Јелисавете. Његови учесници су лаички извођачи сестринства у част Свете Јелисавете.

3-13 марта – “Кладез” Фестивал Православне Kултуре одржан је у главном граду Белорусије по први пут.

14. јануара – Други “Њабеси” Батлеика Фестивал и Лутарска Позоришта отворена су овог пута са новостеченим међународним статусом.

2015

16 октобара – “Два Андреја” – снимљен је филм у којем је глумио Протојереј Андреј Лемешонок, духовни отац манастира Свете Јелисавете.

7-8 октобара – Дневни молитвени круг је по први пут прославњен у цркви у част Светог Сегија Радоњеског у Женском Центру за Рехабилитацију, близу Неолидoвићима.

29. септембра – Високо-Преосвећени Митрополит Атанасије Лимасола посетио је манастир Свете Јелисавете.

26. августа – Зоолошки врт отворен у Мушком Центру за Рехабилитацију у Лисаја Гора.

17. августа – Високо-Преосвећени Митрополит Павле Миског, Екзар Белоруске Православне Цркве, посетио је Мушки и Женски Центре за Рехабилитацију манастира Свете Јелисавете.

Јануар – група православних хришћана (међу којима је било неколико браће и сестара нашег манастира) почеле су редовне посете у Донбас са духовним и добротворним мисијама.

2014

13 новембра – “Пут до Христа”, анонима група помоћи за људе чији ближњи болују од различитих болести зависности, је основана од стране манастира.

1. новембра – Манастир Свете Јелисавете имао је достојанствену прославу 150 година од рођења Свете Мученице Велике Књегиње Јелисавете.

12. октобра – Делови моштију Светог Јована Руског донете су у манастир Свете Јелисавете са грчког острва Евија.

Бели свет, добричинитељски догађај у циљу помоћи бескућницима, организован је од стране манастира по први пут у Минску.

1. септембра – Приватна образована институција ИХВИС обданиште и школа дочекала је прве ученике.

Септембар – Почела је услуга медицинских сестара волонтера.

4. марта – Нови Екзар Белоруске Православне Цркве, Високо-Преосвештенство Павле, Митрополит Минска и Заслава посетио је манастир по први пут. Његова Преосештенства је читао Велики покајни Канон Светог Андреја Критског.

2013

8. октобра – Прва Божанствена Литургија одржана у Женском Центру за Рехабилитацију близу Неолидовићима.

16. септембра – Ансамбл “Радосна срца” из дома за старе и за особе којима је потребна помоћ под вођством сестара манастира одржали су свој први концерт у Дому Трудољубља манастира Свете Јелисавете. Након тога ови наступи су постали редовни.

Јун – Еквинска Терапија за оболелу децу започела је у Мушком Центру за Рехабилитацију манастира у Лисаја Гора.

2012

16. септембра – Монахиње манастира Свете Јелисавете имале су састанак са Високом-Преосвећеним Михаилом (Донсков), Архиепископом Женеве и Западне Европе (ROCOR).

5. марта – Митрополит Иларион (Алфејев), председавајући сектора иностраних послова цркве за московску патријаршију, посетио је манастир Свете Јелисавете у понедељак Друге Недеље Светог поста.

2011

30. децембра – Први Молебан и Акатист Иконе Пантанасе Мајке Божије (Свецарица), донешена у манастир са Свете Горе, одржан је у цркви у част иконе Мајке Божје “Державна.

 15. новембра – Архимандрит Јефрем, Игуман манастира Ватопед са Свете Горе Атос, посетио је манастир.

25. октобра – Опране су мошти Светог Јована Шангајског и Сан-Францијског у цркви Пресвете Богородице у Сан Франциску у САД и преобучене у одоре које је урадила кројачка радионица манастира.

Август – Прва књига беседа Протојереја Андреја Лемешонока објављена је у Србији.

17. јула – Прва Божанствена Литургиа је одржана у доњој цркви у част Светих Царских мученика.

Јун – Изградња Недељне школе почела је на имању манастира Свете Јелисавете.

30. јуна – Женски Центар за Рехабилитацију манастира Свете Јелисавете основан је у близини Неолидовићима, области Минска. Убрзо је пружио добро дошлицу својим првим резидентима.

2010

22. новембра – Нова црква у част Светог Нектарија Егинског саграђена је на имању Интерната за децу са посебним потребама. Божанствена Литургија је одржана тамо по први пут.

Октобар – Студио у част Светог Јована Ратника и документарни филм режисера Галине Адамовић продуцирали су филм “Инокиња”, о Ирини Денисовој, познатој диригенткињи (сада монахиња Јулијана Денисова).

9. маја – Прво монашење Велике Схиме у историји манастира – монах Павле (Полијак) постао је схимонах Петар.

10. априла – Први Фестивал Православне Музике “Државниј Глас” је одржан током Светле Недеље у цркви у част Мајке Божије “Державниј Глас”.

3. јануарa – Митрополит Филарет освештао је цркву у част иконе Мајке Божике “Неиспијина Чаша” у Мушком Центу за Рехабилитацију у Лисаји Гори и извршено је пострижење косе (иночески) шесторици браће наше заједнице.

2009

18. децембра – Протојереј Андреј Лемешонок са свештеним служитељима манастира сместили су остатке мошти Светог Николе Чудотворца у стару икону Светитеља.

Септембар – Основана Радионица за Рестаурацију икона.

22. августа – Манастир Свете Јелисавете прославио је своју дестогодишњицу. Извршене постриге иночески и монашки.

25. априла – Прва Божанствена Литургија одржана је у цркви у част иконе Мајке Божије “Неиспијина Чаша” у Мушком Центу за Рехабилитацију у Лисаји Гори.

2008

25. октобра – Посета Његове Светости Алексеја II, Патријарха московског и руског, манастиру Свете Јелисавете. Његова Светост извршио је освећење цркве у част Иконе Мајке Божије “Державна”. Игуманија Ефросинија (Лаптик) и Протојереј Андреј Лемешонок награђени су дипломама са стране митрополита Филарета, екзарх Беларусије, као и признање њиховог рада у славу Православне Цркве.

Октобар – Митрополит Филарет освештао је нову цркву у част Иконе Мајке Божије “Державна”. Његово Преосвештенство је подарио Свету Бибљију библиотеци нове цркве.

Септембар – Oдржан је Молебан у манастиру поводм доласка део моштију Светог Јована Шангајског и Сан Францисканског. Те свете мошти у наш манастир је донео Протојереј Петар Перекрестов, свештеник цркве Пресвете Богородице у Сан Франциску.

6-10. августа – Организована је Прва Православна Изложба-Јармарка од стране манастира под благословом Архиепископа Новогрудксог и Лидиског, Гурија. Сличне изложбе су одржане у неколико белоруских градова до краја лета. Тако је зачет Фестивал Православне Културе “Кладез”.

7. априла – Веб страница манастира је постављена.

2007

Септембар – Нови манастирски конак је завршен.

Јануар – Радови мозаика у цркви у част иконе Мајке Божије “Державна” су завршени.

2006

Пролеће – Студио у част Светог Јована Ратника продуцирао је свој први документар “Пут Љубави”. Први аудио наступ за децу Чудесне авантуре Варија и Глеба су издате од стране студија манастира.

Радионица за рестаурацију и радове позлате је основана.

2005

10. маја – Црква у част Лазарева Васкрсења на Сверном Гробљу освештана је и прва Божанствена Литургија је одржана.

12. јануара – Црква Свете Јелисавете је освештана. Монахиња Ефросинија (Лаптик) је добила чин Игуманије.

2004

Јесен – Изградња цркве у част Лазарева Васкрсења на Сверном Гробљу је завршена.

Лето – Изградња конака, трпезарије и цркве започета је у Мушком Центру за Рехабилитацију у Лисаји Гори.

Пролеће – Дизајн студио је основан.

2003

Децембар – Сестре манастира почеле су читање непрестаног Псалтира у цркви Светог Николе.

14. августа – Високо-Преосвештени Филарет, Митрополит Минска и Слутска, посетио је по, први пут, Мушки Центар за Рехабилитацију у Лисаји Гори.

2002

Јесен – Радионица ткања позлатом је основана и на крају године радионица рада на мозаицима.

27. октобра – “Писма Светог Макарија Оптинског” је била прва књига припремљена за штампу са стране Издавачка Кућа манастира Свете Јелисавете. Од тада, Издавачка Кућа је издала бројне акатисте, молитвенике, биографије светитења, бајке, кратке приче, писма, беседе, календаре, дневнике итд.

26. октобра – Прва Божанствена Литургија је оджана у Мушком Центру за Рехабилитацију у Лисаји Гори. Постигнут је одговор да се изгради црква у част иконе Мајке Божије “Неиспијина Чаша” на тлу Центра за Рехабилитацију.

Септембар – Недељни Молебани са Акатистима Светом Нектарију Егинском су почели у Интернату за децу са посебним потребама.

14. маја – Служба у част Лазарева Васкрсења одржана је на Северном Гробљу на Задушнице. Митрополит Филарет је достојанствено поставио темеље нове цркве и служио Парастос.

24. априла – Отац Андреј Лемешонок, духовни Отац манастира и сестринства, добио је чин Протојереја. Монахиња Ефросина (Лаптик) постала је Настојатељица монашке заједнице, дато је јој право да носи напрсни крст. Митрополит Филарет поставио је делове моштију Светог Николе Чудотворца у икону.

Пролеће – Аудио студио манастира је припремио први албум који је садржао и беседе Духовног Оца Манастира. Издат је албум песама Великог Поста и Светог Васкрса (снимљен 1998-1999) са црквеним песмама манастирског хора.

Основана је радионица архитектонских пројеката.

2001

Новембар – Делови моштију Светог Мученика Гаврила  Бијалстока и Св. Луке Кримског стигле су у манастир.

Јул – Назабудка – Православни Летњи Камп, је отворен у Мушком Центру за Рехабилитацију у Лисаји Гори.

Пролеће – Издавачка Кућа као и аудио и видео студио у част Светог Јована Ратника, основани су са благословом духовног оца манастира Свете Јелисавете.

Зима – Радионице за фреске и израде икона су почели са радом.

2000

5. маја – делови мошти Светих Оптинских Старца су донешени у наш манастир из манастира Свете Оптине. Ускоро су наши сликари осликали икону Сабора Светих Оптинских Стараца. Братство је основано у част Оптинских Стараца.

Април – Дневне Литургије одржаване у цркви Светог Николе почевши са Светом Недељом.

16. априла – Високо Преосвештенство Филарет поставио је темељ нове цркве у част Иконе Мајке Божије “Державна” на дан Акатист Божијој Матери. На исти дан, Протојереј Теодор Повни, ректор Парохије Свих Светих у Минску, заједно са својим парохијанима, подарили су нашим сестрама икону Свете мученице Јелисавете са деловима њених моштију.

24. марта – Прве новоизграђене келије су освештане. Грејање за монахиње уведено.

Пролеће – Прва браћа која су патила од зависности од дроге и алкохола, ослобођени затворске казне, бескућници и они са посебним потребама, дошли су у Центар за Рехабилитацију у Лисаји Гори.

1999

10. децембра – Нижа црква у част Светог Николе Чудотворца је освештана. Две монахиње расофорне постале су мало-схимнице, а четири послушнице постале су расофорне.

27. септембра – Крст је освештан и подигнут на куполу цркве Св. Јелисавете на дан Воздвижења Часног Крста.

22. августа – Рођендан манастира Св. Јелисавете. Његово Преосвештенство Филарет, Митрополит Миска и Слутска, постригао Ларису Лејо, Лију Шиленковој и Јелену Лаптик у расу и благословио свештеник Андреј Лемешонок заједно са монахињом Јелисаветом (Сисун) да оснују манастир у част велике књегиње Јелисавете.

Април – Основана радионица Иконописања.

1998

23. августа – Јелена Сисун је замонашена под именом Јелисавета. То се одиграло у селу Дамашани у манастиру Св. Јована Богослова. Касније је постала Настојатељица манастира Свете Јелисавете.

Лето – Радионице рада са каменим и керамиком су основане. Недељна школа је основана.

12. априла – Прва Божанствена Литургија је одршана у цркви Св. Николе која је изграђена.

6. фебруара – Митрополит Миснка и Слутска, Филарет; је освештао Часну Трпезу капеле у част блажене Ксеније Петроградске у Интернату бр. 2 (Минск).

1997

13. децембра – На његовог имендан, протојереј Андреј Лемешонок донео је делове мошти Св. Јелисавете из Јерусалима.

7. децембра – Темељи прве цркве манастира постављени су на дан Св. Екатерине.

Лето – Митрополит Филарет благословио је изградњу цркве у близини болнице за менталне болесне у Новинки. Међутим, заједница је имала мало новца и мештани и окружење су се противили изградњи. У циљу да реши те проблеме, отац Андреј Лемешонок отишао је код духовног оца, старца Николаја Гуријанова, који је живео на острву Залита. Духовни отац му је пружио новчаницу (5 руских рубљи у то време) са сликом цркве на њој и рекао: “Народ ће ти донети више”.

мај – Пролазници на бучним улицама Минска видели су сестре са кутијама за прилог. Сакупљли су прилога са изграде цркву у Новинки.

1996

7. децембра – Сестринство у част Свете мученице Књегиње Јелисавете основано је у Минску са благословом Високо-Преосвештенство Филарета, Митрополита Минска и Слутска, егзарх Белорусије. Сестре су добиле благослов да носе беле одоре током службе одржане у Цркви Светог Петра и Павла у Минску.

27. септамбра – Прва Литургија одржана ја у Психијатријској болници на дан Воздвижења Часног Крста захваљујући сестрама будућег сестринства. Одржано је у хипнотаријуму – месту где су људи лечени хипнозом.

Лето – Сестре су почеле да праве беле одоре да би посећивале оболеле. то је обележило зачетак радионице шивења.

Април – Први Молебан у Психијатријској Болници у Новинки (тренутно Народни Центар за Примењена истраживања менталног здравља). Састанак је одржан након Молебана. Током састанка сестре су одлучиле да оснују сестринство у част Преподобно-мученице Јелисавете и тражиле благослов од Владике Филарета, Митрополита Минска и Слутска, егзарх Белорусије.